rica je izmisljena ali veoma tuzna.Sta vi mislite o ovoj prici?
Moja
majka je imala samo jedno oko. Mrzio sam je... bila je sramota za nas.
U našoj školi ona je spremala hranu za ucenike i ucitelje.
Jednog
dana dok sam još bio u toj osnovnoj školi moja majka je ušla u moj
razred da me pozdravi. Bilo me je tako sram. Kako mi je to mogla
uciniti? Ignorirao sam je, uputio sam joj pogled pun mrznje i pobjegao.
Kasnije su mi se prijatelji iz razreda podrugivali – Fuj, tvoja majka
ima samo jedno oko!
Propadao sam u zemlju i želio da moja majka
jednostavno nestane... Kad sam je opet vidio ustao sam i rekao joj –
Ako od mene budeš radila predmet ismijavanja bolje ti je da umreš!
Moja majka nije ništa odgovorila...
Nisam
zastao niti trenutka da razmislim o tome što sam joj rekao, bio sam
toliko pun ljutnje u sebi. Bio sam nezainteresiran za njene osjecaje...
Želio sam otici iz kuce i nikad više ništa imati s njom.
U
kasnijem životu sam ucio puno i teško. Tako da sam dobio šansu da odem
u Singapore na studije... Posrecilo mi se. Ozenio sam se, kupio sam
kucu i dobio svoju vlastitu decu. Bio sam srecan sa svojim životom, sa
svojom jecom i svim oko sebe mada sam nastavio živeti u stranoj zemlji.
Ali jednog dana, moja majka je došla da me poseti... Ona me
nije vidjela godinama niti je ikad vidjela svoje unuke. Pojavila se na
vratima. Moja djeca su je pocela ismijavati. Ja sam se izderao na nju
zato što se samo tako pojavila, nepozvana. Derao sam se na nju – Kako
si se usudila doci do moje kuce i plašiti mi decu? Goni se odavde,
odmah!
Moja majka je samo tiho odgovorila – Oprostite, mora da sam pogrešila kucu – i nestala...
I
onda, jednog dana, nakon nekoliko godina, pismo je doslo do moje kuce.
Pozvan sam nazad u svoj rodni kraj radi godišnjice mature. Slagao sam
ženi da moram ici na poslovni put. Posle proslave, iz neke
radoznalosti, svratio sam do našeg starog doma. Kad su me videli,
susedi su mi rekli da je umrla. Ni jednu suzu nisam pustio. Predali su
mi jedno pismo za koje su rekli da je od nje...
Moj Dragi Sine,
Mislila sam na tebe sve vrijeme.
Oprosti što sam došla do tvoje kuce i preplašila tvoju djecu.
Bilo mi je drago kad sam cula da si uspio u životu i da ceš doci na proslavu ovamo.
Ja mozda necu moci ni izici iz kreveta da te vidim.
Žao mi je što sam ti uvek bila teret i sramota.
Vidiš, kada si bio dijete dogodila se jedna nesreca u kojoj si izgubio jedno oko.
Kao majka, nisam mogla podneti da odrastaš bez jednog oka.
Doktori su te pregledali i rekli mi da je moguce.
Ja sam ti onda dala jedno svoje...
Bila sam tako ponosna da znam da moj sin vidi svet za mene, s tim okom.
S ljubavlju, za tebe uvek...
Tvoja majka...